GMO jabuka uskoro na stolu?

Navikao sam da poneki zlonamerni čitaoci ne čitaju dalje od naslova, mada znaju šta sam i o čemu pisao. U poslednje vreme me iznenade retki čitaoci koji ne pročitaju ceo naslov. Ako stavim znak pitanja na kraju, to nije potvrdna rečenica. Naprotiv. Sada, kada smo to razjasnili, za one koji i zavire u prva dva reda, da vidimo šta će nam i zašto uskoro biti na tanjiru.

 

GMO jabuka – ne hvala ili hvala lepo?

Prijateljica mi je skrenula pažnju na priču o jabukama. Sanjala je da je opet dete i da je roditelji teraju da jede jabuku koja je isečena odstojala na stolu. Bila je, kaže, ružna, musava, skoro braon i nekako gadna. Prosto joj se nije jela, a onda se probudila. I kada je videla ovaj članak rekla mi je – da sam mala i da su mi obe polovine na stolu, uvek bih uzela ovu koja nije potamnela. To bi bio njen izbor. Kako je uopšte nastala GMO jabuka, videćete par redova niže. Kada će nam se naći na stolu? Za tačno dve godine.Prvi Prvi na Skali

Jabuka, kao jabuka. Šta uopšte tu može da bude novo? Ono što pokreće ovaj svet. Profit. Najčešće mudro iskazan kao UŠTEDA. Zato da malo analiziramo šta je to, što ćemo uskoro sigurno piti ili jesti, bili toga svesni ili ne, davali saglasnost ili ne.

"Greni smit" je jabuka koja veoma brzo potamni na preseku. I to je prirodno. Jedan mali protein koji je po funkciji enzim, pravi “bojice” od prisutnih polifenola. Ti polifenoli nisu oni otrovni u vodi, već spadaju u antioksidante. Antioksidanti i kiseonik i enzim koji napravi malo čudo. Boju. Ta boja američkoj industriji sokova odnosi po nekoliko stotina miliona dolara godišnje. Niko ne voli potamnele sokove. Niko. Mnogi znaju da i domaći sok od jabuke izuzetno brzo potamni na vazduhu. Dobro, možda ipak da prikažem tu reakciju. Za one kojima je hemija bliska, a i zbog onih koji vole da nauče ponešto (ilustracija 2).

"Greni smit" tamni zbog druge reakcije. Nastali o-hinon se pretvara u polimer, koji dodatno reaguje s proteinima, aminokiselinama i sl. Eto boje koja odnosi stotine miliona dolara. GMO jabuka onemogućava sintezu PPO (polifenl oksidaznih) enzima. Tehnika koja to omogućava se zove utišavanje gena. Dakle geni su tu, ali ne rade dobro svoj posao. Tako se produkuje manje ili nimalo enzima. Nema enzima, nema boje.

Deca – naučnici vole boje. Reklame kaže da OBIČNA deca ne vole jabuke koje tamne. Dakle nećemo da jedemo jabuke koje tamne. Ješćemo “svetle”, koje je napravila kompanija Okanagan Spešlti Fruts. Njihov naziv – arktičke sve govori. Dodvoravanje razmaženim kupcima dovodi do upotrebe kalcijum askorbata (so vitamina C) koji sprečava tamnjenje jabučnih koturova, ali i sokova. Tako cena soka i jabučnog čipsa raste za 30 do 40%. Kompanija obećava pad cena jabučnih proizvoda za 30%. Kupite GMO jabuku u kriškama i dobijate izgled i boju po želji. Ova kanadska firma nema bojazan da će osvojiti tržište.

Da bude svetla, a da nije GMO

Ne raduju se svi tome. I ne plaši ih to što je jabuka GMO. Plaši ih to što su imaju voćnjake jabuka koje tamne. Njihove jabuke više niko neće da kupuje. Tako se dilema jesti ili ne jesti preselila sa terena straha od GMO, koji je ruku na srce u Americi izgleda mali, na teren čiste ekonomije. I tako su zagovornici GMO dobili jedan važan argument ZA GMO. Svi su u dobitku. I proizvođači i korisnici. To što će par hiljada ljudi da propadne, pa šta? To je osnovica zdravog kapitalizma. Pri tome, ako zaživi ideja proizvodnje ove jabuke proizvođači bi dobili licencu za voćnjake i ona bi iznosila oko 6.000 dolara po hektaru. Anketa je pokazala da bi oko 80% ljudi jelo bez ikakve dileme takvu jabuku (Amerika, Australija, Kanada). Dvadeset odsto ne bi jer ne bi ništa što je GMO. A Vi? Da li biste Vi jeli takve jabuke? S jedne strane rešili smo se aditiva. S druge - ona je GMO.

Ko daje garanciju da svi sokovi koji su sada kao Laži na ambalaži nisu buduća GMO kuhinja? Ako nas već sada lažu da je voćni sok, ono što nam prodaju, a nije, ko garantuje da će GMO proizvod biti propisno obeležen!? U Srbiji neće biti sigurno. I dok mislite o ovome, setite se da svaki tip voća, kao i mnogi tipovi povrća tamne pri sečenju, sitnjenju ili pravljenju sokova. Uskoro nas čeka GMO kuhinja. Vreme je da se popriča o tome. Da se reše dileme, strahovi i osmisli strategija izbora. Po raznim FB grupama čitam nesuvisle alarme, akcije i slično da ne treba jesti slatkiše, jer je u njima GMO skrob, glukoza i slično. Glukoza je glukoza. Bila iz nafte, epruvete, pala s Marsa ili iz GM kukuruza. Većina zagovornika anti-GMO uz pivce, ramatra kako bi bilo dobro da….I pri tome ne zna da konzumira proizvod (pivo) koji u sebi ima više GMO komponenata (enzimi, skrob i sl.) nego slatkiš čiji bojkot traže.

I na kraju, kao i uvek lični stav. Meni, za sada, u Srbiji, ne hvala za GMO jabuku. Volim prirodne varijante svega. Ne volim ni silikonske lepotice, pa što bih genetske tvorevine. Imam li strah? Da. Ne od GMO jabuke, ovakve kakva je. Već od toga da će me glatko slagati da je sve OK. Kao za šećer, mleko, paštete, vodu. Strah od daljeg uništavanja srpskog sela. Strah da će mi uskratiti pravo izbora. Kada se tih strahova rešim, mirne glave razmotriću ponovo da li da zagrizem GMO jabuku (krušku, dinju i sl.). Pri tome, one slikovnice sa virećim špricevima iz paradajza me nimalo ne plaše. O ekonomskim aspektima i licencama bolje će znati oni koji proizvode jabuke i na njima zarađuju milione. Na njima da je odluče, hoće li u GMO avanturu.

prof. dr Zoran Vujčić
Izvor: Hemija oko nas 

Prviprvinaskali