UN u korist Monsanta - glifosat je ok?

Najnovije istraživanje UN pokazalo je da je "malo verovatno" da herbicid glifosat, koji je vrlo rasprostranjen u svetu, izaziva rak. Zaključak, predstavljen 16. maja, verovatno će produbiti podele u vezi sa mogućim rizicima po zdravlje tog preparata u trenutku kada se u Evropskoj uniji odlučuje o produženju dozvole za njegov promet.

 

Više članica EU se ranije ove godine pobunilo protiv obnavljanja dozvole za glifosat. Stručnjaci UN sada su potvrdili da dozvoljeni prag za tragove tog herbicida treba da ostane 1 mikrogram po kilogramu telesne mase, dok je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u novembru preporučila da se u EU povisi dozvoljeni prag sa 0,3 na 0,5 mikrogramu po kilogramu.

U istraživanju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) zaključuje se da je "malo verovatno da glifosat nosi kancerogeni rizik za ljude koji su mu izloženi preko hrane", piše AFP.
Prvi Prvi na Skali
Međunarodna agencija za istraživanja raka SZO (IARC) predstavila je u martu 2015. drugačije rezultate. IARC, sa sedištem u Lionu, naveo je da postoji verovatnoća da glifosat izazove rak i kalsifikovao ga u grupu 2A kancerogena.

SZO, međutim, tvrdi da ta dva nalaza nisu kontradiktorna, odnosno da jesu različita, ali da se međusobno dopunjuju. Ta organizacija je istakla da se u istraživanju IARC-a navodi da bi glifosat generalno mogao da predstavlja rizik za ljudsko zdravlje, pre svega u slučaju vrlo velike izloženosti tom herbicidu.

S druge strane, stručnjaci SZO i FAO razmotrili su raspoložive naučne dokaze kako bi utvrdili da li postoji rizik za ljude koji unose ograničene količine glifosata putem hrane.

Oni su, takođe, konstatovali da je mala verovatnoća da je glifosat genotoksičan, odnosno da utiče na genetski materijal ljudske ćelije, navodi Rojters.

Panel stručnjaka SZO i FAO je utvrdio i da je malo verovatno da su još dva pesticida, diazinon i malation, kancerogena.

Stručnjaci su potvrdili i da je prihvatljiv dnevni unos do 1 miligram glifosata po kilogramu težine.

U skladu s tim je i ocena Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) iz novembra 2015. da nije verovatno da glifosat izaziva rak kod ljudi. EFSA je predložila i da se povise ograničenja za dozvoljeni ostatak sa 0,3 na 0,5 mikrogramu po kilogramu.

Britanski list Gardijan navodi da je ispitivanje urina 48 poslanika Evropskog parlamenta u aprilu pokazalo da su u telu imali tragove glifosata sa prosečnom koncetracijom 1,7 mikrograma po litru, što je 17 puta više od granice za pijaću vodu.

U očekivanju odluke EU

Analize stručnog panela SZO i FAO koriste se za utvrđivanje prihvatljivog nivoa ostataka u proizvodima u međunarodnoj trogivni, mada grupe poput Grinpisa (Greenpeace) osporavaju nezaivsnost tog tela. Nalazi ovog panela neće naići na ni industrije zbog posebnog tretmana koji glifosat uživa u odnosu na druge hemikalije koje su dobile poztivne ocene sa stanovišta zdravlja i bezbednosti, piše Gardijan.

Aktivisti za životnu sredinu predvođeni Grinpisom ranije su na osnovu ocene IARC-a tražili zabranu glifosata koji je Monsanto stavio na tržište 1970-tih godina i sastavni je deo njegovog vodećeg proizvoda "raundap" (Roundup), kao i mnogih drugih herbicida koji se koriste u svetu.

Evropske institucije, suočene sa žestokim lobiranjem suprotstavljenih strana, u martu su odložile odluku o obnavljanju dozvole za glifosat.

Evropski parlament je u aprilu zbog bojazni da bi taj pesticid mogao biti kancerogen tražio od EU da obnovi dozvolu za prodaju glifosata na devet umesto na 15 godina kako je prvobitno bili predviđeno.

U revidirani predlog, u koji je uvid imao dnevnik Gardijan, uvršten je i zahtev Nemačke da članica EU moraju da vode računa o rizicima po biodiverzitet.

Odbor EP zadužen za pitanja pesticida trebalo bi da 18. maja odlučuje o tome da li treba produžiti dozovolu za glifosat.

Novi nalazi UN mogli bi da preokrenu stvari u korist američkog gignata Monsanta koji se borio za davanje dozvolu za stavljanje na tržište svog glavnog proizvoda.

Protiv glifosata istupile su pre svega Francuska i Austrija, dok su Velika Britanija i Nemačka navele da podržavaju u načelu njegovu upotrebu.

Ilustracija: h-alter.org
Izvor: Euroaktiv, AFP, Rojters, Gardijan