Protiv GMO su Austrija, Belgija, Britanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska i Slovenija.

Srbija je, zbog Svetske trgovinske organizacije i ulaska u EU, pod velikim pritiskom da oslobodi trgovinu i uzgajanje genetski modifikovane hrane. Da li i kako to učiniti, i koje rizike to sobom nosi?

Zbog potrošača koji su veoma svesni pitanja GMO, svaka treća farma proizvodi ne­GMO proizvode, a trgovački lanci poput Hofera i Spara, vole da ih vide na svojim policama.

Pristanak na gajenje GM poljoprivrednih kultura nosi i ekonomske pluseve i minuse, ne samo za farmere, već i za celu državu. Gajenje GM soje je za seljaka oko 30 odsto jeftinije, jer zahteva manju zaštitu, ali država je na gubitku, kaže Miladin Ševarlić, i zbog toga ne bi trebalo gledati samo "koliki je moj deo".

"Ako Srbija nabavi GM seme samo za soju i kukuruz, godišnje mora da izdvoji oko 530 miliona dolara, i pritom izgubi 100 dolara po toni na soji i 10 dolara na kukuruzu na razlici u ceni između tako dobijenog GMO proizvoda i konvencionalnih koje sada proizvodimo. To je dva puta više nego što je celokupan agrarni budžet Srbije koji ide na sve vrste subvencija i podsticaja. Tu je i pitanje domaće semenarske industrije, itd.", kaže Ševarlić.

A konvencionalna proizvodnja se isplati, potvrđuju za MONDO iz Viktorija grupe, čije su kompanije u 2014. godini su bili najveći neto izvoznik prerađenih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji (Sojaprotein neto 61 mil €, Viktoriaoil 49 mil €).

 

Fabrika Sojaprotein, u okviru Viktorija grupe, prerađuje isključivo NON GMO soju i upravo je zbog toga, kažu, u kontinuitetu susreću sa rastućom tražnjom za njihovim proizvodima. Izvoze u 40 zemalja širom sveta, ali 80% izvoza čini tržište EU.

"Konkurentsku prednost ostvarujemo time što smo na svetskom nivou jedan od retkih prerađivača isključivo NON GMO soje sa bogatim i diverzifikovanim asortimanom i za ljudsku i za životinjsku ishranu. Generalno, domaći proizvođači i prerađivači mogu na svetskom tržištu biti konkurentni jedino sa NON GMO poljoprivrednim proizvodima. Ova vrsta proizvodnje, uz orijentaciju na kvalitet, jeste jedini put za poljoprivredu Srbije ako imamo u vidu veličinu naše zemlje i performanse agrobiznis sektora", kažu iz Viktorija grupe.

A ni Srbija ni Viktorija grupa nisu jedine koje u non­GM soji vide svoju svetlu budućnost. Već 14 zemalja duž Dunava je potpisalo "Dunav soja Deklaraciju", čiji je cilj da se bolje koriste domaći resursi i umanji zavisnost od uvezene GMO soje.

"To što vi imate niko drugi u Evropi nema – jedino Srbija ima kompletan lanac za proizvodnju soje i jedino ona proizvodi dovoljno soje za svoje potrebe. Ali, šta će biti u budućnosti sa tom proizvodnjom? Iako su u pitanju male količine, Srbija već sada uvozi meso nekontrolisanog porekla na prisustvo GMO. Šta možete? Možete da označite proizvode i ojačate genetski nemodifikovane, lokalne proizvode. Recimo, meso iz Srbije, koje je jako dobro. Ako to meso povežemo sa non GMO sojom, ako na njemu bude pisalo 'hranjeno sojom kontrolisanog kvaliteta' – dobili smo jak brend", objasnio je Matijas Kroen, predsednik udruženja Dunav soja na prošlogodišnjem skupu "Budućnost proizvodnje soje u Srbiji ­- značaj označavanja GM fri proizvoda i izazovi otvorenog tržišta".

Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su, ubedljivom većinom, u januaru 2015. zakon koji omogućava zemljama članicama EU da ograniče ili potpuno zabrane gajenje genetski modifikovanih useva (GMO) na svojoj teritoriji.

Da bi zabranile uzgoj GM zemlje članice ne moraju da navode bezbednosne razloge, kako je bilo propisano pre zakonskih izmena. U obrazloženju se mogu pozivati na ciljeve ekoloških i poljoprivrednih politika, kao i na zahteve planiranja gradova i sela, socioekonomski uticaj, korišćenje zemljišta, izbegavanje prisustva GM u drugim proizvodima, navodi se u izveštaju Evropskog parlamenta.

Zabrana se može uvesti nakon procene da bi u zemlji moglo da dođe do ugrožavanja prirodne okoline, za razliku od pređašnje obaveze da se nepobitno dokaže da usevi predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ili životinja.

To je ujedno i tačka na četvorogodišnju debatu o prednostima i manama GMO, tokom koje su se žestoko sukobljavali pristalice i protivnici genetskog inženjeringa.

Promet je i dalje dozvoljen za proizvode za koje se utvrdi da su bezbedni, i uz jasno označavanje, ali zemlje članice mogu da zabrane uzgoj na svojoj teritoriji, što je do sada učinilo 19 zemalja.

Protiv GMO su Austrija, Belgija, Britanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska i Slovenija.

Na veliko evroazijsko tržište, Rusiju, takođe ne može Monsantov kukuruz NK603, nakon francuske studije o štetnosti GMO.

U EU se gaji samo jedan GMO proizvod, kukuruz kompanije Monsanto ­ MON 810. Odobren je 1998. godine, a uzgaja se u pet zemalja na 150.000 hektara (1,5% površine pod kukuruzom u EU), od čega je u Španiji 137.000 ha, kažu zvanični podaci EU.

U 2010. se gajio i paradajz "amflora", ali više nije dozvoljen u EU.

Trenutno ima osam prijava za GMO uzgoj u EU, među kojima je i obnova dozvole za MON 810. Polovina ima pozitivno mišljenje nadležne agencije EFSA (European Food Safety Authority), polovina ga čeka.

Evropska komisija (EK) odobrila je u martu 2010. godine uzgajanje genetski modifikovanog krompira, nemačke kompanije BASF. Komisija ističe da će se GM krompir uzgajati samo za industrijske potrebe i biće uključen u stočnu hranu. Osim pozitivne odluke kad je reč o krompiru, EK je dala i dozvolu da se u Evropi prodaju tri vrste transgenetskog kukuruza, ali njihova proizvodnja nije dozvoljena.

Za razliku od gajenja, GMO je slobodan za prodaju i u EU, jer tako nalažu pravila STO. Jedina odbrana na tom polju je mogućnost da se postave ograničenja i istaknu upozorenja potrošačima da proizvod sadrži GMO.

Pored EU, obeležavanje genetski modifikovanih proizvoda uvode i u Japanu, Australiji, Novom Zelandu, Koreji, Švajcarskoj, Norveškoj, Islandu...

Ali, postoji tu jedno veliko ali, zabrane i izuzeci od proizvodnje GMO u EU neće zaštititi njene stanovnike, kao što tvrde evropske birokrate. Zemlje EU uvoze male količine GMO hrane za ljude, ali zato znatne količine hrane za životinje koje jedu ljudi.

Statistika EU kaže da je godišnje potrebno stočne hrane koja odgovara količini većoj od 36 miliona tona soje. Sama EU proizvode samo 1,4 miliona tona, tako da je uvozno veoma zavisna i to od zemalja koje proizvode GMO soju i do 100 odsto (Argentina 100%, Brazil 89%, SAD 93%, Paragvaj 95%).

 Za one koji misle da ih se sve ovo ne tiče jer "ne jedu soju" pomenućemo još neke podatke iz već navedene, a "GMO svesne", Austrije.

Iako imaju na hiljade Non­GMO proizvoda, čak ni Austrijanci nemaju široko dostupno meso za koje bi se moglo reći da nije GM "kontaminirano". GM­fri govedine nema uopšte, dok se svinjetina stidljivo pojavljuje od 2011. godine. Takvo meso se može naći u Bila marketima po ceni za 50 centi po kilogramu većoj od "obične".

Pored toga, soja brzo prođe svoj put od sirovine do derivata koji se nalaze u velikom broju proizvoda koje konzumiramo ­ čak u nekima za koje ne bismo ni posumnjali - od hleba preko konzervirane tunjevine, čokolada, bombona, do viršli i ostalih mesnih prerađevina, osvežavajućih napitaka, i, na kraju, i dečje hrane, lekova...

Ono što je još opasnije kada je genetsko modifikovanje u pitanju, jeste pitanje genetski modifikovanih ljudi. Velika Britanija izdala je početkom godine prvu dozvolu za genetičko modifikovanje ljudskih embriona radi istraživanja o neplodnosti i pobačajima. Licenca je odobrena doktorki Keti Nijakan, sa Instituta Frensis Krik, da obnovi svoja laboratorijska istraživanja, uključujući izmenu gena embriona, saopštila je nadležna britanska agencija HFEA, uz napomenu da je i u ovom, kao i u svim ostalim istraživanjima u kojima se koriste embrioni zabranjeno da se oni unose u žene u okviru tretmana. Ovi embrioni neće postati deca, pošto moraju biti uništeni u roku od 14 dana i mogu se koristiti samo za osnovna istraživanja. Slična istraživanja obavljaju se u Kini.

Izvor: Mondo