Bojan Kiridžić, slikar prirode, polja, inspiracije i emocije

Umetnost u poljoprivredi

Bojan Kiridžić, akademski slikar, Novi Sad

  Bojan Kiridžić

Bojan Kiridžić - rođen je 1971. godine u Novom Sadu. Akademiju umetnosti završio je u Novom Sadu u klasi profesora Dušana Todorovića na odseku za slikarstvo.Član je SULUV-a,ULUS-a i LIKOVNOG  KRUGA, udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave. Bavi se ugavnom klasičnim slikarskim i grafičkim tehnikama...

 

BIOGRAFIJA                                                                                     

Do sada je kolektivno izlagao preko 100 puta i 14 puta samostalno...
Učestvovao je u likovnim kolonijama u : Tivtu, Višegradu, Kolašinu, Stavrosu(Grčka), Paliću, Titelu, Rafailovićima, Žablju, Petrovaradinu, Budimpešti, Deronjama, Petrovcu (cg ), Čeneju, Bezdanu, Herceg Novom, Brestovačkoj banji, Sentandreji ...

Samostalne izložbe:

1997 – Novi Sad, Galerija Kulturnog centra
1997 – Novi Sad, klub Avantura
1999 – Novi Sad, Galerija SULUV-a
2001 ¬¬– Novi Sad, Galerija  CESLA
2003 – Novi Sad, Galerija PODRUM  - Apolo centar
2004 – S.Pazova, Galerija kulturnog centra
2008 – Novi Sad, klub  KRIVA KUĆA
2009 – Novi Sad. Skochkos bar – Galerija
2009 – Petrovaradin, Galerija Gradić
2010 – Petrovaradin, Galerija Gradić- Trio in art
2010 – Petrovaradin, Tvrđava , Atelje 12  (NOSTALGIA)
2010 – Petrovaradin, Tvrđava , Atelje 12  (AROMANTIKA)
2011 – Novi Sad, Galerija kulturnog centra, CITATI (koautori D.B. i D.J.)
2012 – Novi Sad, „BOUQUET“- WINE HOUSE

Kolektivne izložbe:

1992 – Beograd, 6. Bijenale Jugoslovenske Studentske Grafike
1993 – Novi Sad, Likovni krug – Tvrđava
1994 – Vršac, 1. Jugoslovenski Likovni Bijenale Mladih
1994 – Novi Sad, Likovni krug – Tvrđava
1994 – Novi Sad, 23. Novosadski Salon
1995 – Beočin, Likovni krug
1995 – Novi Sad, 24. Novosadski Salon
1996 – Novi Sad, SULUV – izložba novoprimljenih članova
1996 – Sr.Mitrovica, 21. Sremskomitrovački Salon
1996 – Novi Sad, 45. Godišnja izložba SULUV-a
1996 – Novi Sad, Likovni krug – Tvrđava
1996 – Novi Sad, Izložba  radova studenata završne godine
1996 – Sr.Karlovci, 3. Karlovački Salon Mladih
1996 – Novi Sad, 25. Novosadski Salon
1996 – Gornji Milanovac, 4. Međunarodni Bijenale Umetnosti Minijature
1997 – Novi Sad, 26. Novosadski Salon
1997 – Novi Sad, Novogodišnja izložba Likovnog kruga
1998 – Novi Sad, Radnički Univerzitet
1998 – Novi Sad, 47. Godišnja Izložba SULUV-a
1998 – Sr.Mitrovica, 22. Sremskomitrovački Salon
1998 – Novi Sad, 27. Novosadski Salon
1999 – Novi Sad, Likovni krug , velika godišnja izložba
1999 – Novi Sad, 28. Novosadski salon
2000 – Novi Sad, 49. Godišnja izložba SULUV-a
2000 – Novi Sad,  29. Novosadski Salon
2000 – Kolašin, izložba radova učesnika kolonije
2000 – Stavros (Grčka), izložba likovne kolonije
2000 – Novi Sad, Vojvođanska banka –  izložba radova sa kolonije
2002 – Novi Sad, Galerija SANU – Novi Sad za sva vremena
2002 – Novi Sad,  Galerija Podrum –  leto u Podrumu
2002 – Novi Sad, ULUV –  novogodisnja prodajna izložba
2002 – Novi Sad, 31. Novosadski Salon
2002 – Novi Sad, Muzej savremene lik. Umetnosti – Stabilna konvencija slike
2003 – Novi Sad, Galerija Podrum – leto u podrumu
2003 – Novi Sad, Galerija SULUV-a , letnja revijalna izložba
2003 – Novi Sad, Galerija Podrum – 32. Novosadski Salon
2003 – Rafailovići, slikarska kolonija
2004 – Novi Sad, Mali likovni salon –  novogodišnja izložba
2004 – Novi Sad, Galerija Podrum –  novogodišnja izložba
2004 – Novi Sad, ULUV –  novogodisnja prodajna izložba    
2004 – Novi Sad, leptir belih krila
2004 – Novi Sad, 53. godišnja izložba SULUV-a
2004 – Budva, Moderna galerija Budva-NOVI SAD BUDVI
2004 – Novi Sad, 33. novosadski salon
2005 – Novi Sad, 9. godišnja izložba Likovnog kruga
2005 – Sr.Mitrovica, 25.sremskomitrovački salon

2006 – Novi Sad, godišnja izložba Likovnog kruga
2006 – Novi Sad, Mali likovni salon –  novogodišnja izložba
2006 –  Budimpesta , galerija ''Hadik '' 11 umetnika iz Srbije  SWITCH
2006 – Novi Sad,Galerija Vojvođanske banke, ŠAH I UMETNOST
2006 – Novi Sad, Galerija Likovnog kruga – X Revijalna izložba
2006 – Petrovaradin, Vinarijum  BAN izložba slika  „U SLAVU VINA“
2007 – Novi Sad , Art expo
2007 – Novi Sad , Likovni krug – 11. godišnja izložba
2007 – Novi Sad, Galerija Most – Relativna ljubav
2008 – Novi Sad, Galerija Podrum, humanitarana izložba „Od komšija deci“
2008 – Petrovaradin, Galerija Gradić - 12. godišnja izložba Likovnog kruga
2008 – Titel, STŠ „Mileva Marić“ – Relativna ljubav
2008 – Beograd , paviljon „Cvijeta Zuzorić“ ZVONA  METOHIJE aukcijska izložba
2008 – Novi Sad , Galerija – Poklon zbirka Rajka Mamuzića, 57.god izložba SULUV
2009 – Petrovaradin, Tvrđava  OTVORENI ATELJEI
2009 – Petrovaradin, Tvrđava  Noć muzeja
2009 – Petrovaradin, Tvrđava , kolonija MA ,Antićevi dani
2009 – Novi Sad, poklon zbirka Rajka Mamuzića , Slika grada
2009 – Petrovaradin, Galerija Gradić - 13.godišnja izložba Likovnog kruga
2009 –  Petrovac na moru , Galerija Crvena komuna , Slike sa kolonije
2009 – Novi Sad , Studio M , Likovna kolonija Tamburica Fest Deronje 2009
2009 – Petrovaradin, Galerija Gradić , 6. Enformel – Apstraktni ekspresionizam
2009 – Novi Sad, Mali likovni salon – novogodišnja izložba minijatura
2009 –  Novi Sad, Galerija Podrum, Sedam patuljaka i drugari...
2010 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 7. Enformel – Apstraktni ekspresionizam
2010 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 14. godišnja izložba
2010 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , Otvoreni Ateljei
2011 – Petrovaradinska Tvrđava, NOĆ OTVORENIH ATELJEA
2011 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 8.Enformel – Apstraktni ekspresionizam
2011 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 15. godišnja izložba
2011 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 35. Otvoreni Ateljei
2011 –  Zrenjanin, Kulturni centar, izložba 30x30
2011 – Novi Sad, Mali likovni salon, Izložba malog formata
2012 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 9.Enformel – Apstraktni ekspresionizam
2012 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 16. godišnja izložba
2012 – Petrovaradin, Ateljei-Galerije , 36. Otvoreni Ateljei
2012 – Majdanpek, Centar za kulturu, 3. Međunarodna izložba Umetnost u minijaturi
2012 – Novi Sad, Info centar - Urban_D.16_11, ECO ART TIME
2012 – Novi Sad, MZ „Liman“, povodom obelezavanja 60.godina Likovnog kruga
2012 – Novi Sad, SPC Vojvodina, Kvarner – iznad i ispod mora i Venecija- fotografije
2012 –  Zrenjanin, Kulturni centar, izložba 30x30 (Istok-Zapad...)
2013 – Majdanpek, Centar za kulturu, IV majski salon umetnosti MASUM (po pozivu)
2013 – Novi Sad, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, EKOKULT
2013 – Novi Sad, Galerija SNP, 58. Sterijino pozorje - KRUGOVI
2013 – Novi Sad, Privredna komora Vojvodine, Izložba slika sa kolonije H.Novi 2012
2013 – Majdanpek, Centar za kulturu, 4. Međunarodna izložba Umetnost u minijaturi
2013 – Kovin, Centar za kulturu, 2.likovni bijenale - (Oktobarski likovni salon)
2013 – Beograd, 2. OTVORENI OKTOBARSKI SALON LIK.UMETNIKA SRBIJE
2013 – Šabac, Kulturni centar, XIX izložba akvarela
2013 – Sentandreja, Preparandija, XX srpska kolonija (internacionalni saziv)
2013 – Novi Sad, Galerija PODRUM, Figure, Aktovi iz zbirke JP Poslovni prostor
2013 – Zrenjanin, Kulturni centar, izložba 30x30
2014 – Gornji Milanovac, 12. međunarodni bijenale umetnosti minijature
2014 –  Pančevo,  galerija Kulturnog centra, izložba 30x30 Zr
2014 – Sremska Mitrovica, Muzej Srema, izložba 30x30 Zr
2014 – Novi Sad, Foto kino i video savez Vojvodine, izložba fotografije “JAZZ“
2014 – Majdanpek, Centar za kulturu, V majski salon umetnosti MASUM (po pozivu)
2014 – Novi Sad, Privredna komora Vojvodine, Izložba slika sa kolonije H.Novi 2013
2014 – Majdanpek, Centar za kulturu, 5. Međunarodna izložba Umetnost u minijaturi
2014 – Petrovac na Mlavi, Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi, izložba Umetnost u minijaturi
2014 – Beograd, Matica iseljenika i Srba u regionu, izložba Umetnost u minijaturi
2014 – Novi Sad, Mali likovni salon, Letnja prodajna izložba
2014 – Novi Sad, izložbeni salon Zeppelin, Svetski dan muzike „Promenada našeg grada“
2014 – Vonyarcvashegy (Mađarska), Könyvtár Vonyarcvashegy, Balaton salon
2014 – Novi Sad, Poklon zbirka Rajka Mamuzića, 63. godišnja izložba SULUV-a
2014 – Novi Sad, Izložba povodom 60 godina postojanja Kulturnog centra Novog Sada
2015 – Kragujevac, Gradska galerija Mostovi Balkana, Lekovite vode (L.kolonija - Brestovacka banja)
2015 – Vonyarcvashegy (Mađarska), 4. Balaton salon, IV. “VoVa“ MiniArt
2015 – Užice, Narodni muzej, mini art- Drugi Memorijal Milana Vergovića
2015 – Zrenjanin, Kulturni centar, izložba 30x30
2016 – Gornji Milanovac, 13. međunarodni bijenale umetnosti minijature

Reč likovnih kritičara

                 
(NE)PODNOŠLJIVA  LEPOTA  PROLAZNOSTI
Bojan Kiridžić pripada onom soju slikara koji svoju umetnost razvijaju tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Već duži niz godina navikli smo na njegove slike punog kolorističkog zvuka kojima se, na određeni način, „pamte“ motivi iz prirode ili fragmentarni prizori svakodnevlja... Kiridžićevo interesovanje je autentično pikturalno – a njegov primarni slikarski cilj je usmeren ka ostvarenju sintetičkog spleta i sklada likovnih elemenata (boja, linija, površina, faktura...) unutar jedne pikturalne jedinice. Boja u ovim ostvarenjima ima primarnu ulogu a Kiridžić njome reguliše vlastiti odnos prema svetu: upravo bogatim kolorizmom, uvek svedenim na jedinstvenu bojenu atmosferu, ovaj umetnik izražava stepen vlastite emocionalne uzbuđenosti pred fenomenima sveta i vremena u kome živimo. Linija ima drugačiju ulogu – njome se, sasvim diskretno, naznačuju „konkretni“ podaci... Pri tome, kao retko ko, Kiridžić „sakriva“ taj crtež u slici, a njegovo intepretativno značenje svodi na diskretnu likovnu napomenu kojom se tek slute oblici, prizori, predstave... Čak postoji mala istorija nestajanja motiva u Kiridžićevom slikarstvu - pa se sećamo ranih religijskih scena, potom diskretno naznačenih aktova, enterijera, stvari...  U jednom intervjuu slikar izjavljuje: “Ima puno autobiografskog u mojim slikama, ali autobiografskog kao prisećanja i maštanja; sve je prozirno kao i moj pogled kroz starinsku koprenu“. I eto, tu je – suština. Bojan Kiridžić, dakle, ne slika svet i njegove globalne manifestacije – nego se bavi specifičnim fragmentima obuhvaćenim sopstvenom osećajnošću, vlastitom senzibilitetom, svojim poetskim i stvaralačkim bićem... Slikarstvo je za ovog umetnika ekskluzivna mogućnost iskazivanje odnosa prema svetu. Zbog toga Bojan Kiridžić odbacuje preciznu realističku verifikaciju i bavi se tek nekakvim vizuelnim naznakama, samo onim koja su bliska njegovim osećanjima, a još više njegovoj spremnosti da se razotkrije, da se ispovedi – te da tako svojoj slici obezbedi autentično umetničko i ljudsko poreklo.

U aktuelnom trenutku takav stav treba poštovati. Jer, mi živimo u vremenu slike. Ta univerzalna opsednutost slikom nije nimalo naivna. Porempski govori o sveprisustvu slike, o „ikonosferi“, o svojevrsnoj agresiji slike. Kapacitet naše vizuelne informisanosti je dospeo do pozicije u kojoj slike odlučujuće utiču na našu svest, na naše ponašanje. Ono što treba da nas zabrine svakako je činjenica da se prevashodno radi o nerukotvorenim slikama, o slikama koje zanemaruju estetiku i pretvaraju se u golu, surovu i potresno dokumentarnu (uglavnom: lošu) vest. Radi o slikama proizvedenim mašinskim procesima  (mehaničkim, elektronskim), o slikama koje se mogu multiplicirati i pomoću kojih se obezbeđuje virtuelna istovremena prisutnost jedinke na različitim tačkama univerzuma (a što, kako to govori Tarkl, stvara svojevrsni „rasap ličnosti“), o slikama koje tim svojim virtualnim poreklom svaku našu predstavu o realnosti dovode u kompleksnu sumnju otvarajući nova psihološka opterećenja i kosternacije. Takvim slikama moguće je manipulisati - ne samo pojedincem nego čitavom populacijom... Dakle, slikar slikarstvom čuva onu sada već dirljivu poziciju umetničke slike koja je poklonjena i naklonjena čoveku, njegovoj prirodi, njegovom egzistencijalnom smislu.

Bojan Kiridžić je zagovornik te „klasične slike“ i on je među onim akterima aktuelnog slikarstva koji čuvaju dignitet ove umetnosti, koji se brinu da slika ostane estetski predmet, te da tako sačuva svoje izvorno  ljudsko značenje i smisao. Sadržinski sloj ovih slika posvećen je – osećanjima te zbog toga celokupni ciklus nastao tokom 2010. godine nosi naslov Nostalgija... Dakle, sav taj univerzalni galimatijas, ta redovna svakodnena cikličnost loših vesti, nateruje umetnika da se okrene prošlim vremenima, onim vremenima kada se živelo sporije, bez informacijske trke, bez drastičnih slika zla i nevolja sa svih meridijana. Usred svih tih „loših vesti“, Kiridžić nam nudi sećanje na predmete koji su predstavljali „sitnice koje život znače“ poput dečijeg konijća-ljuljaške, čipkaste firange, ukrasne mustre na zidu, pisaće mašine, velosipeda, vespe, soleksa, gramofona... U njegovim slikama ti predmeti su prikazani nenametljivim i diskretnim crtežima koji su sintetički „upijeni“ u bojeni kontekst, u sveukupnu plastičku strukturu slike. A ta struktura je sazdana od bojenih nanosa, od sukcesivnih podslikanih i preslikanih partija, od nenametljivih slojeva koji se stapaju i konačno uspostavljaju kao jedinstveni bojeni fon, kao jedinstvena bojena atmosfera, kao svojevrsni živi pikturalni organizam. Svakoj crtačkoj verifikaciji umetnik određuje zasebni likovni ambijent – linijska evokacija predmeta je smeštena u islikanu plastičku celinu (pozadine) kompaktnog i bogatog monohromijskog utiska... Iz svega toga proizilaze jasne lirske poetske poruke, jedan razneženi stav kojim se slika ostvaruje kao „uosećajeni“ estetski predmet, kao svojevrsni izvor zadovoljstva doživljavanja ostvarenih prizora.

No, svu ta razneženost u „nostalgičnim“ slikama Bojana Kiridžića ne smemo prihvatiti tek kao laku i bezazlenu pikturalnu „priču“. Na jedan nenametljiv način ova izložba nas upozorava i nudi značajna egzistencijalna pitanja. Jer, ona nas čini svesnim vlastite prolaznosti. Zar nisu svi ti predmeti (solex bicikl, pisaća mašina, gramofon...) nestali iz upotrebe baš tokom naših života, zar nisu baš tokom našeg vremena oni postali „muzejski predmeti“, zar nisu baš nedavno (o relativne li odrednice!) sve te stvari postale novi prilog istoriji naše civilizacije? Čak je, u ovom trenutku, i  konstatacija da se radi o „stvarima i uspomenama iz prošlog veka“ – činjenično tačna i precizna!  Dakle, ova nevelika ali diskretno lepa serija slika Bojana Kiridžića, jeste istinski seriozna jer govori o dijalektici i o fragilnosti svih naših sudbina, o (ne)podnošljivoj lepoti prolaznosti...  Istovremeno, slikaru Kiridžiću treba zahvaliti na ponuđenoj mogućnosti da se - pred njegovim delima - uverimo u postojanje onih vrednosti zbog kojih se lakše i dostojanstvenije proživljava, preživiljuje i prevladava osećanje tegobne krize koja nas tako uporno povređuje, iscrpljuje i destabilizuje tokom svih ovih godina, još uvek aktuelne, raskrsnice vekova i milenijuma...
Oktobra 2010, Sava Stepanov

Posmatrano sa aspekta razvoja moderne umetnosti slikarstvo Bojana Kiridžića - koji se predstavlja svojom prvom samostalnom izložbom - možemo najpribližnije odrediti kao lirsku apstrakciju s obzirom da platna o kojima govorimo u najvećoj meri poseduju osnovne elemente ovog izraza: ritmičnu likovnu harmoniju i slobodnu slikarsku gestualnost automatskog postupka. Ipak, ostati na tako direktnom određenju, naročito posle protutnjale postmoderne i svih sloboda koje je donela, bilo bi nedovoljno za razumevanje dela ovog mladog umetnika. Prisutni elementi i akcenti enformela, art-bruta i dripinga čine da u ovim slikama možemo pronaći mnogo više od uobičajene komunikacije sa jednim likovnim delom. Naime, Bojan Kiridžić se nije bavio jednostavnim prenošenjem neuhvatljivih likovnih oblika na platno već je pokušao i u velikoj meri uspeo, da iskoristi zakonomernosti automatskog postupka ne bi li, kako to kaže Breton, pronašao ključ koji ad infinitum otvara škrinju sa mnogim pregradama koja se zove čovek. Interesujući se za suštinske stvari koje u sebi nosi jedno ljudsko biće: oprost, ljubav, raspeće, oplakivanje, samoća... ovaj mladi umetnik na neuobičajen način pokazuje da angažman u slikarstvu ne mora da bude uvek u domenu jezika agresije, šoka ili ironije zbog izbegavanja banalizovanja do kojeg dolazi prilikom asimilacije.  Obraćajući se kako čoveku pojedincu tako i čoveku uopšte, Bojan Kiridžić pokazuje da je i kao umetnik i kao čovek duboko svestan svog vremena i svog sveta što je od velike važnosti s obzirom da je opšte poznato da su sva velika dela nastala kao sposobnost umetnika da odgovori svom vremenu. Pojavljujući se na javnoj likovnoj sceni u jednom vremenu opšte agresije na čoveka, ovaj mladi umetnik je svoje mesto pronašao na najbolji mogući način.
Luka Salapura
Likovni kritičar

Nova samostalna izložba potvrđuje da je interesovanje za suštinski emotivni život i postojanje čoveka, uz kombinovanje klasičnog i savremenog likovnog jezika, jedan ispravan i nadasve autohton put. Beskrajni valeri toplih i hladnih boja lagano postaju ono čemu svaki stvaralac teži - prepoznatljiv likovni govor autora. Vrlo intiman odnos prema valernom svetlu teško da će nekog ostaviti ravnodušnim. U toj igri boje i svetla Kiridžić stvara slike ne samo likovno plemenitog, već i jednog drugačijeg, skoro metafizičkog sveta. Oslobođen napetosti za inicijalnim dokazivanjem, koju skoro uvek nosi prvo samostalno predstavljanje, ovaj umetnik je sada upotrebio žensku figuru kao alegoriju ne samo da bi dodatno osnažio kompoziciju već i da ugradi nove likovne elemente (akcenti ekspresije, na primer) kojima je naznačio da se neće zadržavati na postignutom uspehu prethodnih izložbi. Jedna izjava Amerikanca Adolfa Gotliba, u kojoj kaže da se bavi teško uhvatljivim i nepostojanim likovnim oblicima koji za njega imaju emocionalnu vrednost mogla bi se sasvim ozbiljno primeniti i na dela koja stvara Bojan Kiridžić. Ipak, ako malo obrnemo stvar i prihvatimo emociju ne samo kao univerzalno vec i kao apsolutno izvorno estetsko stanje koliko je, istovremeno, iskomplikovan postupak za stvaraoca? Prost likovni element ili elementi lako mogu da dostignu niži oblik tj. dekoraciju. No, da li emocija može da bude dekoracija? Bojan Kiridžić upravo u spoznaji emocije kao takve i smelom prihvatanju obnarodovanja iste, uz potpuno kontrolisanje likovne materije, protežira mladost umetnosti i umetničkog delovanja. Bez zadrške i kalkulacije. Bretonovo verovanje u razrešenje suprotnih stanja, kao što su san i stvarnost, kroz jednu vrstu apsolutne realnosti tj. nadrealnost vizuelno je uobličila jedan likovni pravac. No, da li je nadrealno u likovnoj umetnosti samo ono što nam je do sada poznato kao stvoreno? Početkom trećeg milenijuma realnost prostora i nadrealnost događaja u kojima deluje Bojan Kiridžić imaju sve odlike potpuno nove spoznaje stvarnosti. U tom smislu treba posmatrati i novostvorena dela ovog umetnika.
Luka Salapura
likovni kritičar


Likovni  zivot
Nostalgični ornamenti

Znan sa ranijih izložbi kao apstraktan slikar, Bojan Kiridzić je u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu izložio novi ciklus. Ponekad je postupak obrnut, pa su na slojeve boja naneseni biljni motivi. Ova igra konkretnog i apstraktnog varira iz slike u sliku, unošenjem novih nijansi, svetlosnih kontrasta i oblika površina. Posebno su fino artikulisane površine pozadinskog svetla koje kao da izbija iz samih slika.Ovim delima Kiridžić se udaljio od svojih čisto apstraktnih formi, pokazujući više interesovanja za ornamenat i ritam, čime se približio i znakovnom repertoaru svakodnevlja, a time i gledaocu, unoseći u ove slike putem zidnih šara i priličnu dozu nostalgije.Bojan Kiridžić rođen je 1971. u Novom Sadu, gde i sada živi. Apsolvent je novosadske Akademije umetnosti, a član je SULUV-a od 1996. Ovo mu je druga samostalna izložba.
Andrej Tisma

Slike Bojana Kiridžića nemaju nazive jer je teško imenovati ono što nam umetnik varijacijama jednog kolorističkog motiva prikazuje – čulnost.Za razliku od ranijih radova, na kojima su bili zastupljeni religiozni motivi sa čistim kolorističkim podlogama, ulja na platnu predstavljena prošle nedelje u galeriji ULUV-a  «igraju» se sa dekorativnošću.Prepoznatljivi potezi starog valjka za krečenje ponavljaju se na svim slikama, čime autor želi da ,ne bez ironije,podseti na «duh zaboravljenog vremena». Blag u izrazu , koristeći zagasite boje, umetnik nam u isto vreme prikazuje mikro i makro svet.Stojeći u sobi,posmatrajući spoljašnjost i istovremeno sublimirajući proživljeno vreme,autor kroz vizuru istorije i okoline postaje neka vrsta voajera sopstvene intime.Tanka crvena linija koja se pojavljuje na pojedinim slikama simboli[e prisustvo samog autora u tom procesu. Kiridžić o svom stvaralaštvu kaže sledeće: «Umom slikarstvu najvažnije je svetlo i atmosvera. Ima dosta autobiografskog u mojim rukopisima, ali autobiografsko kao neko prisećanje , maštanje, sve je prozirno,kao i moj  pogled kroz starinsku koprenu.Tehnika nije bitna , ona pruža samo nagoveštaj.»
D.I.

DISKRETNO, U OGLEDALU

Nasuprot ultrasavremenim lutanjima još uvek postoje umetnici koji svojom slikarskom mišlju stvaraju likovnu poemu koja slavi čin slikanja. Jedan od njih je Bojan Kiridžić, nenametljivo okrenut ka prošlom, pri čemu pod velom sećanja ostavlja nizove oplemenjenih slika. Naime, Kiridžić otvara patinirane kapije iza kojih trepere motivi koji zasigurno više nisu u upotrebi. Stari gramofon zvukom pojašnjava, još jednom, metafiziku slikarskog procesa i tako slušamo tajne koje se kriju u slikarevom vanvremenskom. Sve je ukriveno taktilnim intimističkim svetom Bojana Kiridžića. Apstrahovanje starog ogledala u obliku elipse dočarava sliku u slici. Kao da kroz teleskop uperen u nebo gledamo plamene sete. Kiridžić je ranije oformio svoje zakone u slikarstvu. Razgibane kompozicije odišu svežinom i preobražavaju se u pikturalnosti. Svuda naziremo diskretnu lepotu žene. Preciznije, on u nanosima različitih inteziteta vaga na slikarskim tasovima otmenost ženske figure i njene nedokučivosti. Ponegde kao kroz ključaonicu svoje duše ženske figure se pojavljuju u toploj gami, ponekad u mrkozelenim tonovima, a uvek u plutajućem nagoveštaju. Romantičarska nota Kiridžićevih slika tiho ukazuje na zaboravljene sofe koje postaju scenografija za pojedine atribute ženstvenosti (šminka, ogledalo, veo, plašt...). Na kompozicijama su prosute latice i sitne tačke koje asociraju na bisere. One odmenjuju crtež i slikama pridodaju spiritualnu otmenost. Sve to uspešno sublimira nepregledan opseg slikarevih čulnih vizija.
Danilo Vuksanović

Izvor: artinfo.rs

Kontakt

Bojan Kiridžić  
Preradovićeva 121., Petrovaradin 21132

tel:  +381641323166
email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.